Kad vam je život majka, a kada je maćeha?
Da li vas život mazi ili gazi? I šta mislite zbog čega je tako? Šta obično radite da bi ste se osetili bolje? Osećaj kada ti nešto krene... Trenutci zbog kojih se ruši čitav svet...
Spomenar
Znam da je u ovoj ultra brzoj informatickoj eri tesko stati, u celoj toj zurbi stici i uhvatiti sebe. Elem, stani i ostavi traga da si bio ovde. Ako zelis da postavis pitanje
slobodno nam pošalji zahtev.
baš je fora da se čita od kraja
8 Comments:
Mogla bih retji da je zhivot ravnodushan prema meni,niti mi je majka,niti matjeha.
Mislim da ne mogu kriviti nikog,niti zahvaliti nikom drugom do sebi samoj za ono shto mi se deshava.
Kada mi je bedak,uglavnom ne radim nishta da bih se izvukla iz njega,chekam da prodje neko vreme.Ali i "vremenu treba malo vremena da bi proshlo" tako da je to uglavnom jako dug period.
Osetjaj kada mi neshto krene....
Hmm...ne traje dugo.Ali volim taj period zablude.:)
I poslednje...
Trenutci zbog kojih se rushi chitav svet...
ostavljaju posledice.Ko je josh gradio na rushevinama...
ma zivot je majka... :)
hmm... stvar posmatranja i stava je kako se osecamo zbog toga sto nam se desava...
a sta cinim... pa menjam... sebe prvo, pa sve ostalo... jer ono sto dozivljavamo losim je upravo ono na cemu treba da ucimo...
a svaka promena donosi i nadu da ce biti bolje...
a misljenja sam da mora da se srusi ceo svet ... da bi se izgradio novi .. svaki veliko novo je izgradjeno na totalnoj destrukciji starog...
naravno da je u periodima. pulsiramo.
trenutno je bogme keva ili jos bolje tetka iz inostranstva koja nema dece a mnogo me voli. i to tetka koja je umetnica i voli da se zajebava..
u ovakvim trenutcima samo se trudim da odjebem svako razmisljanje. cisto da ne bi kvario.
kad je tesko volim da istripujem da tako to treba. cisto da osetis da patis, tj da zivis. heseovstina. tada se pucam pateticnom muzikom. a sve toga da dovedem do kraja to stanje pa da krenem iznova. a krecem tako sto pocnem da mucim svoje telom, ali ne alkoholom i glupostima vec trcanjem, vezbanjem. osetim tad ono: u zdravom telu zdrav duh.
to je to
p.s. jm odgovori na pitanje kad ga postavis
Keva, sestro, brate, keva.
Jedino što se to kod mene menja svakih pola sata. Dakle stvar je raspoloženja. Sve možeš da vidiš negativno i pozitivno, čak i najgore stvari. Imam neke primere, no su neumesni.
Ali kad sam smorena, tih pola sata, ja gledam da to raspolozenje maksimalno iskoristim. Ako je sranje, deder, pusti neku ubijačku muziku i plači dok se ne raspadneš, to pomaže. Takođe pomaže dubinska introspekcija, kojom pokušam da utvrdim zašto se osećam loše, ili zašto mi neka stvar zaista smeta, kad osvestim to u glavi, vrlo brzo se samo od sebe razgradi. Ili, ponajbolje, stvaraj. O da. Samo stvaraj.
i kad je tesko treba misliti. onda obuhvatis to neraspolozenje raciojom pa ti se samim tim gubi znacaj tog emotivnog. to je sve zato sto pojmis i svoj neodredjeni osecaj trpas u kategorije u kojima mislis, o onda se tuga smanjuje, ali ti si i manje dize. pokusao sam da ovo bude sto neshvatljivije i da moj tok misli ostavim ovde u cistom oibliku kako bio samo oni koji mogu razumeli.
Meni je život uglavnom keva! I to kakva! Smatram sebe vrlo srećnim čovekom.
Ali život me nekad iznenada baci na kolena i zabode nož u leđa. I to odjednom. Kod mene zaista pali ona stara: Ustao na levu nogu. Ali bukvalno nesrećan dan. Prepoznam ga čim ustanem. Desi se sranje pa još jedno i tako ceo dan...na to ne mogu da utičem, i uglavnom ne izlazim iz kuće tim danima.
Zabodem se u sobu, pustim Kitaro-Everlasting Road, i ponekad ridam, zavisi koliko je teška situacija. Razmišljam satima. Psihički se izgubim. Taj dan mi nije dobro. Taj dan sam slomljen. Sutra je već druga priča...
Kada mi krene, trudim se da uživam što više u tome. Stalno gledam na sat i brojim stotinke i sekunde. Tako prividno produžavam trajanje same svesti o sreći. Jebeno najjači osećaj koji postoji! Tad punim baterije i dobijam snagu da živim.
A kada mi se ruši svet...desilo se samo jednom...Još se nisam potpuno oporavio. Većinu stvari leči vreme. A i dobro društvo. Ali dosta treba razmišljati, jer mnogo pomaže.
P.S. izvinjavam se što odmah nisam odgovorio na svoje pitanje. trudiću se da se ne ponovi ;)
Zivi zivot nedaj da zivi on tebe.
A,zar nije stos zivotu razbit nos
da oseti on tvoj djon tvojdjon
nekom je zivot keva nekom dve, kad je lose izigravam Korta Maltezea
Post a Comment
<< Home