Neki nepoznati a ne manje vazni ljudi
Zastanite i razmislite o osobi koju ne poznajete ali koju non-stop srecete. Misli pre svega na prodavce, radnike u kaficima, postare, slucajne prolaznike koje cesto srecete u kraju, prevozu...
Spomenar
Znam da je u ovoj ultra brzoj informatickoj eri tesko stati, u celoj toj zurbi stici i uhvatiti sebe. Elem, stani i ostavi traga da si bio ovde. Ako zelis da postavis pitanje
slobodno nam pošalji zahtev.
baš je fora da se čita od kraja
7 Comments:
Ja cu spomenuti Ivanku. Ivanka je neka nesrecnica iz Divana (tu pijem kafu u Vojislava Ilica). Ivanka je totalna seljanka - sto joj dobro stoji
IVANKA = SELJANKA. Nju zaista i nisam imao zelje da upoznam, ali kad vec svakog drugog dana nekog vidjas i kad te sluzi i kad zna sta pijes i kad... Onda je to u redu. pitati za ime...
Sa novim postarom sa vec pio kafu. On je iz Kaludjerice i decko zavrsava veterinu. Ima dvoje dece (blizanci?). Prvo sam posumnjao da je gej i da se nesto gadno istirpovao ali od te popijene kafe medju nama je sve ok. Inace jedno dva tri puta sam hteo da ga pitam za ime, da mu pruzim ruku i uvek mi bilo glupo.
Od nekih romanticnih snimanja secam se samo one male iz ATSa dok sam isao u 6.Gimnaziju. Jedno polugodiste sam je gotovo svakodnevno vidjao. I htedoh je upoznati... Ali bejah bio mlad.
Dosta od mene
Preporucujem citanje price LAKIRANI STAP od Borheza o povezanosti svega sto ti naizgled izgleda nepovezano, cak i ljudi koji su manje vazni.
Oborila bih ti teoriju o vaznosti ljudi za cas, ali imam posla....
Nacecu je smao toliko sto cu ti reci veliku istinu...da nije bilo Teslinog pradede, ne bi bilo ni Tesle...
Toliko od mene :)
ja cu izdvojiti ono dvoje koji rade u trafici na coskumoje ulice.nismo u kontaktu a svaki dan me sve vise ubijaju!!!!!!
p.s. tamo kupujem pljuge
ja sam ga pokazala tebi..crni covek-decko (od 27 do 31 god.), crne krupne oci, izbuljen pogled, srednjeg rasta..stalno seta sa likom koji lici na njega, pretp. da mu je to brat..vrlo cesto ga srecem..ali sve vise pocinjem da mislim da je to zbog toga sto se i ja stalno krecem po istim mestima..mada od svih koje tako vidjam zbog tih istih mesta on mi je ostao nekako upecatljiv mozda bas zbog tog izbuljenog pogleda..
nina
I ja o. Koga sam se setila.
Hvala ljudi.
Dakle, diler deviza, cigara, i svega drugog sto se moglo dilovati devedesetih, i to negde od 91 do 97. Bila sam mala, svaki dan sam ga sretala kad idem u školu i slično, stalno je visio po Slaviji, zarađivao, preživljavao nekako, dilujući s taksistima, sto kaže Bora Čorba, kod Jata (dooobrooo jutroo). I onda je nestao, na nekoliko godina, i zatim sam ga srela u Knezu i ispricali smo se divno, iako u životu nismo progovorili ni reč. Čak ni "ćao".
Ja ću pomenuti Dekija, lik koji je radio u klubu Abrašević, pored gimnazije. Iznajmljivao je bilijar i tu trenirao neke karate i sl. Zgotivio me jer sam bio stalni korisnik stola za bilijar, pa mi je često davao da igram za dž. i da mu čuvam tezgu, dok je on trenirao. Al sam se naigrao. Onda se Abrašević zatvorio...
5 godina kasnije sam ga slučajno sreo u gradu. I od tada ga stalno viđam. Slučajno. Poslednji put crkva Svetog Save, sedeo je na klupici ispred, moj rođeni brat se ženio, a ja bio dever, pre 2 nedelje :) Neverovatno!
Lik sa "OBILICA" zove se Gavra i rom je'secam ga se od kad sam bio dete tad je dosao.Valjda ga je arkan spasao od ustasa i doveo bez igde ikoga u BG.Jos mu je dao da radi kao neki kosac trave na stadionu i svasta jos ponesto u zamenu za skromnu platu i krov nad glavom.Covek je jos tu i nezeli da napusti klub iako platu ne dobija.ODANOST.
Post a Comment
<< Home